Temperament

temperament
Značenje riječi
temperament (lat. temperamentum pravi odnos pomešanih stvari, valjana mešavina; prava mera, umerenje) narav, ćud, skup sklonosti nekog čoveka, oblik stanja svesti, naročito čuvstvenosti ili osećajnosti, koji u nekom čoveku preovlađuje; po P. X. Loceu (1817-1881): „formalne i stepenske razlike u uzbudljivosti prema spoljnim utiscima, u vehoj i manjoj obimnosti s kojom izazvane predstave izazivaju druge, u brzini kojom se predstave menjaju, u jačini kojom se za te predstave vezuju osećanja radosti ili turobnosti, najzad u lakoći s kojom se za ta unutrašnja stanja vezuju i spoljnje radnje" (us. koleričan, melanholičan, sangviničan, flegmatičan); fig. bujnost, plahovitost, čulnost, strastvenost.